A letter from October 31st, 2020

Draga buduca ja, 30. 10. 2020. 8.50 pm Pismo za Petru Sedis ukrstenih nogu na prvom krevetu koji si imala otkako si se preselila u Nemacku, sedis u mracnoj sobi, sama, sa otvorenim prozorom pred kraj oktobra. Mica, Bane, Buba I Dejan su otisli kod Marije. Soba ima braon lamperiju I bele zidove. U sobi imas jedan beli sto, drvenu stolicu, braon kozni kauc, uzak krevet I vesalicu. Soba ti je prljava kao I uvek, na podu su sveske I knjige za skolu, carape koje skidas svaki dan ali ih nikad ne bacis na pranje na vreme. Na kaucu je pobazano ono malo garderobe sto si kupila ovde u Nemackoj I ono jos manje sto si donela od kuce, iz Srbije. Oseca se povetarac koji dolazi iz prozora, prija ti hladno vreme ali ne volis zimu, volis toplo, volis leto, ono te podseca na kucu, na “avanture”, na Kikindu, ipon, prijatelje, najbolja pijanstva, na more, na Crnu Goru, potseca te na ono sto sad nemas. Na ono sto pokusavas sebe da ubedis da ces imati ponovo, ali neces. Potseca te da semi-old zivot koji si vodila I koji vise neces imati dokle god si ovde. Stani. Nemoj biti tako morbidna, sta ti se desilo? Sta se desava sad? Ko si ti? Bila si srecna, secam se. Ko zna kako ce stvari biti za par godina. Kazem STANI, NE PLACI. Brises suze, tesis se. Ne smeju da te vide roditelji. NIko ne sme da te vidi. Jaka si, zar ne? Ili samo tako mislis?...Gledas slike koje ti salju prijatelji nazad u Kikindi, tu su Natalija, Smilja, Tijana, Luka, Bosko, Lekic, I Jana. Svi su pijani. Ne osecas nista drugo sem strah, bes, ljubomoru, STRAH, plasis se, ljuta si places, ne places, drecis. Pitas se “Da li ja falim nekom?” , sa jedne strane hoces da mislis da je tako, ali ne znas, nesto ti ne da da mislis tako, osecas jednostavno, to je osecaj, tako se jebeno osecas. Sta da radis? Ne bih znala da ri kazem. Ni ja sama ne znam. Imala si napad panike, smirila si se. Faca te je golicala, pocela je da trne. Telo ti se trese, ne mozes da dizes, vristis. Vristis. Vristis unutra I spolja. Ne znas sta da radis. Places. Bojis se.Mislis hocu ja u ipon, hocu ja da pijem, hocu ja da pusim, hocu ja da sam sa svojim drustvom, da pevam pesme I da igram, da se snimam I da vristim od srece, a ne ovako, ne ovako od tuge I besa. Sto sam ja ovde? Koja je poenta? Da placem? Da me sve boli? Da ne mogu da setam? Da sam umorna svaki jebeni dan? Da nemam volje za zivotom? Opet, ne znam jebeno, nista mi nije jasno, ne znam kad ce biti. Ali ne smem tako da govori, zar ne? Ne smem da se protivim, dosla sam u dobro, tako kazu. Treba da sam zahvalna, tako mislim, I ne verujem da cu to moci da promenim. Smirila si se sad, ne places toliko, pokusavas da se setis svega da bi mogla da zapises. Danas je bio nekako okej dan, nije nesto specijano ali jebio okej. Danas smo trebali da se obucemo zbog kao noci vestica. Mislila si da ces biti nesto vezano za euphoriju (serija) ali to nije bas uspelo. Nacrtala si vatre na ocima, bilo je nekako okej. Najvise ti se svideo Kikov kostiv, on je bio Velma. Pokusavas svima da se svidis, samo da bi dobila neke prijatelje, ali to nesto ne ide bas. Svi imaju vec svoje ljude, u svom krugu. Nisi jedna od njih. Ponasas se kao da nisi ti samo da bi se uklopila (tako mi se cini). Ovde nemas najbolju drugaricu niti najboljes druga, ovde su ti samo poznanici. Ali Petra jebeno, tek je pocetak, ZAR NE??????? Kazu naces nekog, jebeno necu naci nikog jer je skola mala, ne znam jezik I ne verujem da cu ga bilo kad nauciti, u skoli su se vec formirali krugovi, niko mi se ne svidja nesto, svi mi izgledaju fejk. Jednostavno oni nisu moju ljudi. Pitas se zasto nisam neka srecnica da mi kao Medhi zapadne neki dobar drug ili drugarica sa kojim mogu da pricam I koji ce se radovati mom dolasku u skolu, kao sto se Fabian raduje Medhi. Bila si sa njim 2 dana, da se malo zblizite kad Medha nije bila tu, pokusala si da budes dobar drug, da se ne bi osecao usamljeno ta dva dana kad Medha nije bila tu. Ne znam kako mu jebilo, mislim da je bio uzrujan, mislim da je jedva cekao da se Medha vrati. Hocu ja to. Hocu ja da neko ceka mene kao on nju, hocu ja da imam prijatelje. Ne volim kad sam sama. Toga se bojim. NIje ti ni do cega. Par puta mislis kako bi bilo kad bi okoncala sve, ali si picka. To nije za jake, a ti si jaka, je l da? Proce to sve, trebalo bi. Ne mozes nikom da kazes kako se osecas, a i kad pokusas niko ne ume da prica sa tobom. Prebace na sebe, na svoju situaciju, svi kazu bice dobro. Oni ne shvataju da ja ode necu nikog upoznati, da necu nikom biti omiljena osoba, da cu biti sama. Ne shvataju da se bojim, da se jako bojim. Ne shvataju da mislim da necu nikad nauciti nemacki i na se bojim da necu dobiti diplomu za kraj srednje skole, ne shvataju da se bojim da necu biti nista u zivotu, da cu sve raditi za dzabe. Ne shvataju koliko mi je tesko, koliko se osecam prazno I samo. Kako vise nista nema smisla za mene kao da je neko iscupao nesto iz mene. Ne secam se dana kad mi je ceo bio lep i spunjen srecom, a da se nije desilo ni jedno sranje posle. Ne secam se kad sam se poslednji put smejala bas pravo. Pravo, ne na silu... Niko ne zna da se mucis sa svojim telom, da ga ne volis, da zelis bolje ali toliko nemas motivacije, zivota da bilo sta uradis sa njim. Uvek cekas nesto, uvek cekas I nikad da krenes, ali sama znas da se to nece popraviti odjednom. Sama znas da se nista nece desiti preko noci. Ali toliko si iscrpljena. Toliko zelis da sve bude san, a u isto vreme I ne zelis jer imas nesto malo nade. Cudno je. Cudno je opisati ovaj osecaj. Sve je dobro ali I nije. Sve je okej ali sve i nije. Srecna si, a i nisi. Drago ti je, ali I nije. Zelis kuci ili zelis da ti ovo postane nova kuca, sa svime sto si imala pre. Ne znam ni sama, tesko je. Mislim da ce sve proci I da bol kroz koji prolazis sada nece imati smisla u buducnosti. Zelim ti da krenes da se poboljsavas na svaki moguci nacin, zelim ti da osetis svaki moguci treutak do maksimuma I da budes srecna sto imas priliku da osecas I da cenis sve oko sebe, jer sve sto se desava sad, mozda se nece desavati u buducnosti. Zelim ti da nikada ne zaboravis svoju kucu, sve uspomene u njoj, sve prijatelje i trenutke koji su te ucinili onom sto jesi sad ili sto ces tek postati. Ne zaboravi odakle potices I ko si. Ostani iskrena prema sebi I ne menjaj se ni zbog cega niti ni zbog koga. Zapamti sve ima smisao, sve ce doci na svoje mesto. Patimo vise u nasim mislima nego u realnosti. Ceni svaki sledeci trenutak jer znas da sutra mozda nece biti isto, to je ono sto cu ja poceti da radim I sto se na*** da ces ti raditi dokle god si ziva. Na*** se kad budes citala ovo pismo, da ces se setiti svega od ranije, svog zivota pre Nemacke, pre internacionalne skole, pre svega. Pre muka sada I pre sebe tuzne. Seti se svega. Sada se seti kako ti je bilo u pocetku kada si plakala I vristala I kako ti je sad dok citas ovo pismo, kako se osecas? Sta Radis? Ko je tu sa tobom? Sta oni rade? Je l se I dalje cujes sa starim prijateljima? Kako su oni? Gde su svi sad? Sta rade? Je l ti nedostaje kuca I dalje? Gde zivis sad? U koju skolu ides? Sta si odlucila da upises? Je l uopste ides u skolu? Je l ti je tesko? Je l si naucila Nemacki, ili ga mozda jos uvek ucis? Je l imas nove prijatelje? Ko su oni? Da li si srecna?... Zelim ti da si srecna. Seti se sve sto sada dok citas ovo pismo radis, znas I imas, na sve cu biti ponosna, mala ti, na sve sam ponosna Petra. Nismo se upoznale ali prosto znam da ces upravo ti biti ta na koju cu se ugledati iako te ne znam, Znam da ces uspeti I znam da ces biti jedna od najjacih osoba za koje znam ili koje cu tek znati. Treba da rizikujes, moze da zavrsi kao najbolja stvar koju si ikada uradila, nikada neces znati ako ne probas. Kad budes bila pre samrti zazalices sve stvari koje nisi uradila nego one koje jesi. Zato ne zali nista, pa ni ono lose sto trenutno mislis da jeste. Nadji ono za sta bi zivela, sta te gura, sta ti daje snagu, sta volis. Ne daj da te bilo sta sprecava da uradis ono sto si mislila da treba, ono sto planiras, ono sto zelis, ne daj da to bude druga osoba, muskarac, zena, porodica. Prihvataj kritike otvorenih ruku I razmotri ih. Zivi zivot onako kako hoces, onako kako mislis da treba I kako ti se svidja, onako kako je tebi lepo. Zapamti ako ljudi zele da budu u tvom zivotu oni ce se potruditi da ostanu, nemoj da juris za njima ako nece da ostanu, prihvati to. Kada ne budes zivela vise, ljudi se nece setiti tvog dobrog auta niti tvoje lepe kose, setice se kako su se osecali sa tobom, sta si radila da se oni osecaju tako. Zbog toga budi dobra prema svima, pa cak I prema onima koji nisu takvi prema tebi ili oni koji nemaju nista, oni koji sede sami na ulici. Svakim danom sve si blize najsrecnijem danu u tvom zivotu, samo neces znati. Ne mozes se vratiti u proslos da je ispravis ali mozes krenuti ispocetka. Strah je privremen, zaljenje je zauvek. Okej je biti tuzan I okej je osecati bol zapamti to. Slikaj sto je vise moguce, slikaj ljude, secanja, momente. Secaj se ljudi, seti se svih. Voli ono sto imas pre nego sto te zivot nauci da volis ono sto si izgubio. Zivot ti se ne raspada, on dolazi u mesto. BUDI ZAHVALNA ZA ONO STO IMAS. Sa svim ovim napisanim Petra, zelim da ti kazem da jedva cekam da vidim gde si u zivotu, sta nas ceka I kroz sta cemo jos proci. Draga Petra zelim ti sve najlepse... Tvoja 16-o godisnja ti iz 2020. Natalija ti je rekla “tuzna sam sto nisi tu”, upravo to puno znaci