A letter from April 30th, 2016

Dear FutureMe, Еј ћао брате, кво се работи? Еве ја седим, треба идем до бака Мину, сутра Ускрс иначе. Само смо ја и она, ал неће буде толко страшно. Недостаје ми породица, баш су били скоро и пријало ми, ал кво ћеш.. Иначе, сећаш се, уствари надам се да се сећаш, оно девојче с које си причаја? Она мала гркиња, у коју си се заљубија? Епа, не знам какво је стање око то за годину дана, можда ће кринџаш као што ја кринџам за Јану сад кад читам овија мејлови. Ал искрено се надам да не кринџаш, него да си идаље у контакт сас њу, и да, који ли га знаје, сте се видели можда. То би било екстра. Ево баш данаске сам сазнаја да има 14, а не 15 године.... Разочараја сам се, јер ето, још једна година разлика.. Што се тиче остало, факс иде океј, скоро си положија стару Грчку, ће буде боље надам се. Боље би ти било да си сад у другу годину ил ће те поломим. Гурај факс, немој посустајеш, знајеш и сам да је то једини начин да се извучеш и направиш нешто у живот. Надам се да су сви живи и здрави из фамилију, да се дружиш са Вју, Пају, Хелену, Лазу, и сас Растка, Стронгмена, Букија са факс. И да имаш неки добри другари још са страну, да излазиш али и да учиш, да си све бољи и бољи, да напредујеш у живот и да наставиш да пишеш ова писма, забавна су. Е и да си нађеш девојче, ако је с Мирто пропало бар да си си нашо неку другу, ал ете, ја се надам да неје пропало... сад ће јој буде 16 рођендан, па ако ништа друго сети се и честитај јој... Свакако, то је то, не знаем кво да ти причам више, уживај си и терај даље Cheers, Andrija