A letter from May 5th, 2016

Ćao Pišem ti ovaj e-mail samo sa jednim razlogom, a to je da saznam da li si pobedio ili si bar malo bliži pobedi nad MD-om, jer sad sam u potpunosti svestan da si ti tj. ja zavistan od toga ida ti ova zavist poprilično zagorčava život, kvari ga, blokira sreću, emocije, a kao najbitnije zivotna iskustva. Paradoksalno je to da pokusavas svoj zivot uciniti lepsim i zanimljivijim, a ti ga samo dodatno uruzavas, jer nije isto biti raspoložen ceo dan i biti ne rasplozen veci deo dana, a sreću tražiti samo u svojim mislima, jer to je za lenje i za Pičke, taćno tako za Pičke koje ne smeju da uzmu zivot u svoje ruke i koje se plase da pokazu svoje talente i da zasijaju sjajem kojim pasivnim zivotom nece imati ni u najavi. Zar zivota i neizvesnosti ce vecito buktati, a ja nisam niti cu biti taj koji ce ga ugasiti, ja svoju drvenu stranu mogu samo da zapalim i da uzivam u njegovoj vrelini, koja uzgred kratko traje i povremeno se moze cak i ugasiti. Ne padaj vise nikad na tugu, ona nikome nista dobro nije donela, pa nece ni tebi. Tesko ce biti, moguce i teze nego sto je ikad bilo, ali zivot bez izazova i osvajanja, bitaka i gubitaka nije zivo. Promene koje si dostigao, svezina koju si uneo su NEVEROVATNI, pa cak ni moja ambiciozna strana nikad nije pomislila da ce se ovako nesto izdesavati u mojoj bliskoj buducnosti, ja jos imam pojacanu SA ali ona je sad mnogo slabija i sprema se za poslednji izdah jer moja zivotna snaga je sve veca, a moja dusa sve lepsa, iskrenost je moja decija zelja, ziveti iskrenim zivotom ali to polako sve vise iz sna prerasta u realnost. Anksioznost ce doci i proci, ali borbeni plamen u mojim očima ona ugasiti ne moze, moze ga samo zamrznuti privremeno i to jedino ako joj ja dozvolim.